Da li smo naučili da živimo “EPIDEMIJSKIM ŽIVOTOM” i ŠTA NAS ČEKA U BUDUĆNOSTI? Prof. dr Ana Banko za “Blic”: Oprez i odgovornost, A NE STRAH!

Virusološkinja sa Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu, prof. dr Ana Banko, u razgovoru za „Blic“ kaže da njen posao podrazumeva konstantnu aktivnost kako na polju nauke, tako i na polju virusološke dijagnostike i edukacije studenata, poslediplomaca i lekara na specijalizaciji i užoj specijalizaciji. Kako ističe, posla ima.

– Iako virusi do pandemije nisu bili u toliko istaknutom medijskom fokusu, bez virusološke dijagnostike ne može da se zamisli savremena transplantologija, hematologija, neonatologija, ginekologija, infektologija, epidemiologija i brojne druge grane medicine. Kao naučnik, najveći izazov vidim u rasvetljavanju misteriozne uloge virusa u, do sada nedovoljno jasnim bolestima poput autoimunskih, karcinomima pa i produženom kovidu, kao novom oboljenju. Projekat akronima ROLERS, finansiran u okviru PROMIS programa izvrsnih mladih istraživača Fonda za nauku Republike Srbije a kojim rukovodim, ove godine ulazi u završnu fazu, i rasvetliće do sada nepoznate virusne i genetičke markere oboljenja poput Sistemskog eritemskog lupusa i Reumatoidnog artritisa, počinje profesorka Banko.

Kako dodaje, pozitivno je to što se posao može posvetiti i drugim problemima a ne samo kovidu.

– Medijski prostor zato se sada može iskoristiti za edukaciju stanovništva i u drugim oblastima virusologije, prevencije i imunizacije, dodaje ona.

Da li smo naučili da živimo „epidemijskim životom“

Većina ljudi jeste naučila i to je cilj edukacije, objašnjava naša sagovornica, te samo kritičkim mišljenjem, kako kaže, možemo da naučimo kako da razlikujemo naučno utemeljenu informaciju od one koja to nije. Na taj način obezbeđujemo znanje kojim upravljamo svojim aktivnostima bez uticaja histerije i panike.

– Oprez a ne strah, to bi trebalo da bude suštinska vodilja. Odgovornost da pri sumnji na infekciju ili kod potvrđene infekcije obezbedimo da tu infekciju dalje ne širimo, takođe je nužna u, kako ste ga nazvali „epidemijskom životu u zajednici“. Činjenica je da je masovna imunizacija dovela do usporavanja evolucije virusa, smanjivanja njegove virulencije i naše bolje otpornosti na mogućnost težeg oboljevanja od kovida. Već blizu godinu dana cirkuliše Omikron sa svojim subvarijantama, ali se nova varijanta nije pojavila, objašnjava profesorka Banko.

– Iako virus skoro nesmetano cirkuliše, prisustvo unapređenih terapijskih protokola i SARS-CoV-2 specifične antivirusne terapije takođe doprinosi efikasnijem lečenju. -Ipak, ne treba zaboraviti da imunosuprimirani i hronični pacijenti i dalje mogu teško oboleti od kovida, a da svi ostali zajedno sa njima mogu bolovati od simptoma produženog kvoida čak i bez obzira na težinu akutno preležane SARS-CoV-2 infekcije, kaže profesorka Banko.

Šta nam nosi „postkovid“

– Kao što sam pomenula, rizik od razvijanja simptoma tzv. produženog kovida postoji i kod onih koji nisu osetili simptome akutne infekcije. Prema poslednjim rezultatima, svaki drugi čovek inficiran SARS-CoV-2, može osetiti produžene simptome tokom perioda najmanje 1-2 meseca nakon akutne infekcije. Razlog tome najčešće je postojanje produženog rezervoara virusa u nekom tkivu i organu van respiratornog.

– Ovo vodi do zgrušavanja krvi (stvaranja trombova), zahvatanja nervnog sistema, pojave bolova, produžene lokalne stimulacije imunskog sistema i potencijalne mogućnosti da tako provociran imunski sistem odreaguje neadekvatno burno na neki drugi spoljašnji stimulus. Trebaće vreme da se sagledaju sve potencijalne posledice koronavirusne infekcije, jer ih imamo i kod brojnih drugih, na početku uglavnom blagih virusnih infekcija poput Humanog papiloma virusa, Epstein-Barr virusa, Hepatitis B virusa, i brojnih drugih, zaključuje prof. dr Ana Banko.